У галерији Народне библиотеке „Десанка Максимовић“ синоћ је одржана промоција антологије савремене поезије на призренско-тимочком дијалекту „Оратим да не патим“. Реч је о збирци песама на дијалекту, која је недавно изашла из штампе у издању Културног центра Власотинце. Ова књига је део пројекта „Дијалек(а)т“ који спроводи општина Власотинце, а суфинансира Влада Србије преко Министарства културе и информисања. Антологију чини 45 песама а заступљено је 30 песника који живе или су пореклом са подручја на коме се говори овим дијалектом.
„Антологија „Оратим да не патим“ настала је заслугом Саше Станковића, професора српског језика који је уложио напор и интересовање да савремене песнике, који стварају на призренско-тимочком дијалекту, односно говорима тога дијалекта прочита, изабере и да објави у овој предивној антологији“, рекао је рецензент збирке проф. др Горан Максимовић и наставио:
„Антологија показује да српски језик у својој стандардној службеној форми има разноврсност и богатство, а локални дијалекти нуде читав низ необичних уметничких решења, мелодијских решења, лексике која је богата и необична и који заиста представљају једну идеалну допуну стандардном језику на просторима на којима живи српски народ. Једноставно речено, службени језик нас повезује и чини јединственим а локални говори нас чине различитим и представљају индивидуално богатство који тај говор носи“.
Иначе, антологија „Оратим да не патим“ је прва написана антологија на призренско- тимочком дијалекту. По речима Горана Максимовића садржи лепе и квалитетне песме које носе осећања и показују колико су дијалекти и локални говори важни за књижевност и за сам службени језик.
„У песмама представљеним у овој збирци заступљене су различите лирске форме, сатиричне, љубавне, дескриптивне, социјалне, афористичке, политичке које показују да сваки локални ареал има своје специфичности. Српски језик који не спада у велики језик изузетно је богат дијалектима, који представљају богатство српског језика. Присетимо се да су нека од највећих дела српске књижевности попут Коштане и Нечисте крви Боре Станковића и приповедака Стевана Сремца управо писана на дијалекату и данас представљају право богатство. На писцима је да то богатство открију, откључају и употребе“, закључио је проф. др Горан Максимовић.
У препуној власотиначкој библиотеци, где се синоћ тражило место више, Власотинчанима се представил више од 15-ак аутора заступљених у збирци „Оратим да не патим“ из Ниша, Дољевца, Бабушнице, Врања, Беле Паланке и Власотинца.
Поздрављајући присутне уредник збирке Србољуб Такић присетио се времена када је као студент отишао за Београд.
„Када сам својевремено отишао у Београд на студије сви остали студенти из ондашње Југославије причали су језиком свог краја а ми с југа некао смо потискивали наш говор у себи. Трудили смо се да будемо што писменији и што ученији, а у ствари испадали смешни. Тек Синиша Павић, дал због храбрости или дела која стоје иза њега је кроз телевизијске серије скренуо пажњу на наш дијалекат. Успео је да покаже да наш језик није тако непознат и непопуларан. Управо пројектом који је подржало Министарство културе а спроводи га наша општина и Културни центар успели смо да покажемо да је наш језик добар, сликовит, да је добар за писање поезије и прозе. То је и доказало 30-ак стваралаца од Алексинца до Врања који су заступљени у књизи коју вечерас промовишемо. Многи од њих су награђивани на домаћим и међународним конкурсима што овој збирци даје још већу вредност. Морамо схватити да је наш језик једно велико богатство и да не смемо и не требамо да га потискујемо“, нагласио је уредник издања Србољуб Такић.
Говорећи о прикупљеним песмама и њиховом селектовању приређивач Саша Станковић нагласио је да је очекивао лакши задатак, но није било баш тако.
„Око три месеца прикупљао сам песме. Контактирао сам ауторе неке мени знане а неке не, иако више година пратим стваралаштво на нашем говору. Током рада водио сам рачуна да се нека грешка струке не поткраде, полемисао са колегама чији текстови имају примесе других говора, заједничким радом долазио сам до закључка да је реч о подручјима где се преклапају говори и да је у питању велико богатство језика. Морам да напоменем да је у збирци заступљен преминули лесковачки песник Раде Јовић, који је међу првима писао на дијалекту. Призренско-јужноморавски поддијалекат заједно са сврљишко-заплањским и тимочко-лужничким чине призренско-тимочки дијалекат који је матерњи говор бар за милион Срба, ако рачунамо и оне који су се иселили из завичаја што није занемарљива бројка. Ова књига треба да буде подстрек и младим људима који имају таленат за писање и стварање на свом говору“, рекао је приређивач Саша Станковић, проф. српског језика и књижевности.
Иначе, вече је почело минутом ћутања и одавања поште преминулом власотиначком песнику Новици Јовићу, који је за своје стваралаштво знао да каже, остављам трагове у песмама и у тим траговима ћу трајати онолико колико писана реч траје, моје је да их оставим а ваше да их пронађете.
Промоција антологије савремене поезије на призренско- тимочком дијалекту „Оратим да не патим“ одржана је на Међународни дан матерњег језика.