Културни центар Власотинце је 16. новембра у Завичајном музеју приредио књижевно вече у оквиру манифестације Песнички час – учитељству у част – у спомен Даници Горуновић Тасић.
Ова манифестација која непрекидно траје 25 година организује се као јединствено дружење песника, ђака и просветара у пензији.
Првог дана Песничког часа приређено је традиционално дружење песника и грађана Вароши власотиначке. Гост ове манифестације професор географије у пензији Божидар Спасић подсетио се на време када се након две године рада у Грађевинској школи 1962. године са колегама професорима латио тешког и одговорног посла на отварању Гимназије у Власотинцу, у којој је радио све до пензије.
Након тога песници Виолета Јовић, Драган Радовић и Дејан Ђорђевић су са публиком поделили прегршт својих стихова на дијалекту. Смењивале су се риме изаткане на матерњем говору, онако како се од давнина говори на овим просторима, како су говорили наши очеви, дедови и њихови дедови.
Виолета Јовић, као да је и сама саткана од стихова, снова, дечјих немира, радости и позитивне енергије те вечери је кроз песме пренела своја сећања на детињство проведено у околини Сврљига, на очев дом, мајчин благослов, бакине поуке, на традиционалне вредности којих се и данас држи.
Дејан Ђорђевић, један од најбољих лесковачких песника поред поезије на стандардном српском језику пише на дијалекту, чиме нашем песништву придодаје старинске позлате, истог нам, јединог језика. Своје риме позлаћене говором овог краја расуо је пред публику надахнуто, духовито, зналачки, познавајући сву лепоту и богатство нашег језика.
Драган Радовић своја мала поетска ремек дела ствара на дијалекту. Пишући надахнуто, весело, веома често шаљиво, читаоце натера на поново ишчитавање сваке песме, слушаоце натера на смех, радост али и да се замисле над лепотом, богатством и мелодијом изворног говора и његовог очувања.