ВЕЛИКИ ПЛАНОВИ ПРЕД ВЕЛИКИ ЈУБИЛЕЈ
По други пут Неша Галија је наступио пред власотиначком публиком, изазвао буру одушевљења и створио невероватну атмосферу у публици. Фронтмен групе Галија Ненад Милосављевић – Неша Галија, певач, музичар и композитор је својим радом обележио музичку сцену yu eks простора и нашу рок сцену данас. Компоновао је музику за више од сто позоришних представа, радио је музику за филмове “Зона Замфирова” и “Пљачка Трећег Рајха”, као и запажене и награђене песме за дечје фестивале. Боравак у Власотинцу смо искористили за разговор са легендом наше рок сцене.
*Скоро пола века сте на музичкој рок сцени, како се то постиже, какав је осећај трајати толико упркос свим променама које су нам се догађале током минулих деценија?
– Леп је осећај бити толико дуго на сцени, то значи да сте задовољни тиме што сте радили свих ових година, значи да сте исправно радили. Друго, у тренуцима када сте постајали то што сте сада, само сте ви веровали у оно што радите, упркос томе што су вам се сви супротстављали, а најжешће родитељи, мада из најбољих намера. Када се говори о професији, људи се углавном ослањају на стереотипе, на оно шта поједине професије нуде у егзистенцијалном смислу. У животу је најважније да пронађеш себе, оно што истински волиш и да радиш посао који волиш. Тако ћеш целог живота живети срећно. Највећа тајна за човека је да пронађе себе, своје задовољство и љубав. Када то урадиш ти си срећан човек, целог живота радиш и притом се забављаш. Не радиш што мора да зарадиш паре или што то жена од тебе очекује, већ зато што то волиш и што ти то представља задовољство. Све остало долази као последица твог рада и твоје победе. То је најтеже у животу јер мора да проникнеш у себе до те мере да знаш шта хоћеш, каже на почетку разговора Неша Галија.
*Да ли постоје песме које су биле прекретница у вашој каријери или нека која вас је винула у музичке висине?
– Не може каријеру да обележи једна песма. Свака песма има своје време, свој тренутак и место. Да би сте били велики мора да имате више успешних тренутака. Не можете са једном песмом да опстанете. Да би сте дуго постојали на сцени мора да радите, да се деси пуно лепих, правих и најважнијих тренутака. У томе је тајна, не постоји опуштање јер вам дух и живот не дозвољавају да мирно седите. Увек мора себе да терате да радите нешто што вас води ка успеху. Ја сам и дан данас ужасно несрећан што нисам направио нову, визионарску песму, коју чекам да се деси. Ја је још увек јурим, што је чудно када се посматра са аспекта колико година имам, са аспекта модерног и немодерног, савременог и несавременог. По природи ствари треба да будете човек који одлази, а ваша душа хоће даље. Није то похлепност. Ради се о томе да осећате да имате шта да кажете и да говорите и даље. То што су теме отишле на једну другу страну не значи ништа. По мом искуству, теме које бирате постану врло актуелне када им дође време. То нема везе са вама и вашим планирањем. Више од 80% песама које сам написао постале су популарне десетак година након објављивања. Свака песма пронађе своје место ако је довољно добра и искрена. Треба се бавити собом, искреном музиком и веровати у то што радите и резултати ће бити ту, истиче фронтмен Галије.
* Пред вама је велики јубилеј, обележавање пола века од оснивања групе Галија, какви су вам планови у том смислу?
– Планирамо да овај јубилеј обележимо са холограмом, са сценом која прича о мојој прошлости, не ради моје прошлости, нисам ја ту битан, важна је веродостојност, без фалша, аутентичност догађаја који су се дешавали педесет година уназад, у периоду када су се десиле озбиљне културолошке и политичке промене. Толико се тога догодило за педесет година да је у далекој прошлости било потребно да прођу векови за толико промена. То је дивна прилика да се направи пресек кроз призму мог живота и мог виђења живота како би то покренуло мисли оних који такође имају своје ставове и да клинци који долазе сами донесу закључке о томе, открива нам Неша Галија.
* Да ли ће бити новог албума или неки концерт тим поводом?
– Албума ће свакако бити, видео записа ће бити, само још увек не знамо да ли ће то бити у ЦД форми, као аудио запис или ћемо све то објавити као видео запис са концерта који ће заправо бити догађај сам по себи и омаж нашем полувековном постојању. Планирамо и да тим поводом објавимо на ЦД-у све студијске албуме које смо до сада урадили, као и књигу о Галији са хронологијом настајања бенда и разним анегдотама о нама, књигу која ће бити вредна нашег јубилеја, планови су човека који је Галију основао далеке 1976. године.
* Музички сте стасавали у прошлом веку, наставили да трајете у потпуно другачијим околностима , у једној малој земљи. Какве су промене настале на рок сценама бивше Југославије?
– Београдска, загребачка, сарајевска рок сцена из периода екс Југославије више не постоје, не само због распада државе, већ зато што је пропала индустрија дискографије пред најездом нових технологија и брзине протока информација. Због брзине протока информација више не постоји селекција информација, све иде у етар и ствара се велики шум у коме су најгласнији они најглупљи, а паметни просто ћуте јер нису и не могу бити толико гласни тако да је све сведено на један невероватан шум у етру, који је постао супротност самом себи, па се иде у све веће и веће гадости у циљу шокантности. Када се сада каже маркетинг онда се сматра да је то нешто шокантно јер се једино то примећује. Нешто чега смо се као морални људи највише стидели у животу постало је највећа маркетиншка флоскула. Гледати све те Задруге и видети огроман конгломерат људи који су заправо тор, стока која је кренула да гази цвеће и ту нема милости. У ствари проблем примитивизма је нешто што је очигледно крај једне цивилизације, колико год да то песмистично звучи. Ја као оптимиста одједном се надам да ће неки паметни људи зауставити ово понирање и ово духовно умирање, да ће нешто ипак да се деси или ћемо проћи као и многе претходне цивилизације које су доживеле свој крај. Дефинитивно осећам да је суштина проблема у недостатку селективних информација. Не могу све информације да иду у етар. Не може свака будала да изговори своје “велике” мисли јер верује да су оне космичке.
Постоји велико разочарење и агресија, једна велика празнина у људима. Они се више не труде да живот учине духовно богатијим. Људи не капирају да је духовно богатство то које чини живот разноврсним и величанственим. Материјално и духовно су спој, не сме материјално да буде изнад духовног, нити духовно изнад материјалног. Мора да буде равнотеже. Оног тренутка када људи поремете ту равнотежу настаје Содома и Гомора, упозорава нишки рокер.
* У вашој публици има средње генерације, али и доста младих. Коју музику млади најчешће слушају?
-То је питање естетике. Естетика је нешто што човек сам себи обезбеђује. Ти можеш да будеш естетизовано биће и да се битно разликујеш од животиња. Човеку не сме да буде циљ да само једе, ради и размножава се. Та елементарна примитивистичка форма живљења нам је дата и без памети. На сву срећу, Бог је дао човеку могућност да себе учини лепшим и бољим бићем и да буде у стању да и свет око себе учини лепшим и бољим. Ако то не налази за сходно зашто уопште живи, која је сврха. То је решење енигме која се односи на разлику између примитивизма и интелектуализма, у томе је разлика између шунда и културе. Човек сам бира да ли ће бити простак или цар. Има наде за младе, копрцају се некако, направили су селекцију у смислу да одлазе на рејв журке да се физички и емоционално испразне , али то не значи да они интелектуално пију ту музику. Они на једном друго месту, када остану сами, слушају оно што воле. Млади имају парцијалну селективну забаву и журке на којима се уклапају, раде оно што се очекује од њих, да би били део заједнице. Али, свако од њих се полако одваја и покушава да буде нешто. Свако ко је радио на себи он воли и слуша Галију, онај ко није радио на себи не воли ту врсту музике. Ми нисмо параметар за владање, али смо дошли до те врсте естетике. Тако је и са класичном музиком. Док је не разумете то је само музика која “гуди”, али када уђете у тај свет, када уђете у ту хармонију, отварају вам се невероватна и непрегледна хармонска решења. Ви схватите како се креће космос, разумете нуклеарну физику, нешто што се учи годинама ви схватите кроз музику јер су сви велики композитори тежили универзалним вредностима. Поента је у тој енергетској хармонији која влада, она се највише изрази кроз класичну музику. И никада човек у уметности није отишао даље од класичне музике. Све после класичне музике пада на доле. Сада смо дошли до бит форме, закључује наш саговорник.
Он је уз музичку пратњу Горана Вучетића у Власотинцу отпевао своје нове хитове, а потом публику подсетио на незаборавне песме уз које су расле многе генерације и показао да Галија и даље плови нашом рок сценом и оставља неизбрисиви траг у времену музиком коју ствара.
