Када су се синоћ завесе подигле на позоришној сцени сале Културног центра публика је могла да ужива у монодрами „Кад се завесе спусте“, у извођењу младе глумице Милице Димитријевић. Реч је о њеној ауторској представи коју је почела да спрема као студент глуме у Бањалуци, где је пре две године и премијерно изведена.
То је прича о животу и каријери чувене српске глумице Радмиле Савићевић, кроз коју се провлачи универзална порука која надилази живот једне личности. То је топла, људска прича о доброти, човекољубљу и љубави према глуми и театру велике Радмиле Савићевић, која је својим бриљантним улогама обележила време у коме је живела и глумила.
„Мени је то заправо био испитни задатак за време студија на четвртој години. Било ми је интересантно и изазовно у исто време. Изабрала сам Радмилу Савићевић јер је она глумачка громада. Било ми је важно да истражим каква је она била приватно. Занимао ме њен лични живот. Током истраживања ме фасцинирало колико је била добра и великодушна жена. То покушавам и публици да покажем. Волела бих да представа траје и касније када будем сазревала и као глумица и као човек“, каже Милица Димитријевић.
Љубав, топлина и доброта је оно што је у себи носила мајка Вука, Виолета, Жарка, Достана, Риска… и што не смемо заборавити.
„Гледајући све њене улоге и читајући све њене приче из живота закључила сам да је била жена великог срца и да је свима помагала. У исто време била гласна, зрачила је енергијом и имала срце пуно неизмерне доброте и жеље да сваком помогне.То ми је био лајт мотив док сам радила на представи јер нам данас таква доброта много недостаје“, додаје талентована глумица.
Она каже да су промишљања о позоришту и глуми и људске врлине и вредности Радмиле Савићевић оно чему и сама тежи и што жели да буде.
На питање колико је захтевно и одговорно радити самостални пројекат на почетку глумачке каријере Милица Димитријевић каже да није случајно што је одабрала Радмилу Савићевић, да је процес истраживачког рада трајао дуго, да је писање текста било захтевно јер није драматург по образовању и да је најтежи био први искорак на сцену.
“Упустила сам се сама у пројекат како бих стекла искуство и видела како ће ми то ићи, да ли могу да реализујем нит приче коју сам имала у глави. Било ми је важно у каквом светлу желим да је прикажем, а да је публика најбоље упозна. То је била окосница за писање текста. Три пута сам млађа у овом тренутку од глумице коју играм. Свесна сам ограничених могућности што се тиче животног и професионалног искуства. Мени је веома изазовна та трансформација јер није пука имитација Радмиле Савићевић, ни њеног изгледа, већ приказивање онога каква је била када се завесе спусте“, открива нам Милица Димитријевић.
Синоћ је њена монодрама изведена по двадесети пут.
Радња се одвија у кући глумице, публика прати њен последњи дан живота и сазнаје много тога о животном путу, њеној великој љубави, бригама и страховима кроз изненадна сећања.