Синоћ је двориште Културног центра било место музичке магије коју су створили прослављени српски баритон и оперски певач Милош Радовић и његов брат, пијаниста и концерт мајстор Александар Радовић.
Њих је у име Културног центра Власотинце, организатора „Лета у Власотинцу“ поздравила директорка Маја Марковић, која је изразила задовољство што по седми пут наступају пред власотиначком публиком и што ће својим наступом још једном приуштити леп музички догађај током ове манифестације.
По седми пут наступили су Милош и Александар пред власотиначком публиком са изузетним репертоаром који је почео најлепшим љубавним песмама Арсена Дедића, Здравка Чолића, Кемала Монтена, Златка Пејаковића, Терезе Кесовије, Предрага Цунета Гојковића… На синоћњем репертоару нашле су се и италијанске и руске песме, али и ауторска композиција „Добро вече пријатељу стари“, за коју је текст, мелодију и аранжман написао Александар Радовић.
Као и ранијих година успостављена је невероватна енергија са публиком и подељено много емоција и заједничких рефрена. Подсетио нас је и синоћ познати баритон на неке песме које се никада не заборављају.
„Увек се радо враћамо у Власотинце, ту се осећа посебна енергија на нашим наступима тако да заједно са публиком стварамо посебан ужитак. Ми са истом посвећеношћу радимо концерте у малим местима са по пар хиљада становника, као и у халама попут Сава центра. Често се дешава да на наше концерте долази и публика која до сада није пратили ову врсту музике, а после нам јаве да су се пробудили уз нашу песму или да се осећају као да су на мору“, истакао је Милош Радовић.
„Што се тиче наших заједничких наступа поента целе приче је у енергији и емоцијама које успостављамо са публиком. Иако често наступамо са оркестрима и ансамблима, оцена многих је да су наши заједнички наступи најбољи“, истиче Александар Радовић.
Он се потом осврнуо и на проблем младих који се данас музички образују и усавршавају што нису одрастали на истој музици попут њега и Милоша.
„Музика коју смо слушали утицала је на наш музички развитак и школовање што даје једну посебну димензију нашој причи. Други проблем младих данас је време у коме живимо. Ретко долазе деца која су спремна да заложе све што имају у једну ствар. Они се често окрећу комерцијалнијим стварима. Класика је једна друга прича, захтева другачији однос према музици. Данас би сви одмах да буду попут Немање Радуловића или Стефана Миленковић“, истиче Александар.
„Ми смо своје каријере градили лагано као по стаклу. Цео живот смо се школовали за ово што радимо. Наши наступи прожети су емоцијама, традицијом и културом. Увек наступамо из срца и са пуно емоција. Људи су жељни тога. Ту је разлика између комерцијалних наступа и уметности. Наша омладина данас нема стрпљења за то јер ово није профитабилно и мора да се ради из срца. Када нешто радите из срца знате зашто сте живели, а када је то само форма онда и живот прође тек тако“, каже познати оперски певач који је део срца оставио на сцени пред власотиначком публиком уз охрабрење да је у публици све више младих, захваљујући, пре свега медијима који често приказују квалитетне концерте класичне музике, али и фестивалима.
Милош Радовић је студије соло певања завршио у класи оперске примадоне Радмиле Бакочевић, већ годинама уназад наступајући широм Србије и региона чува нашу традиционалну музику, пева евергрин, шлагере, шансоне и староградске песме, али на његовом репертоару су италијанске, руске и грчке песме, француске шансоне. Излазећи из оквира класичне музике, својим знањем, талентом и лакоћом певања Милош Радовић нас враћа, како је Гале Јанковић говорио, у нека стара добра времена, времена испуњена нежношћу, топлином и истинским емоцијама.