Ретроспективом документарних филмова Небојше Илића Илкета, поводом двадесетогодишњице његовог рада, синоћ је настављена манифестација „Дани Власотинца“.
О његовом раду говорио је проф. др Станислав Станковић, који је са Илкетом провео многе сате и дане на терену истражујући, прикупљајући грађу и трагајући за детаљима којима је Илке градио своју филмску магију.
„У контакту са било којим филмским изразом или целокупним стваралачким опусом Небојше Илића добро се осети његово маестрално обликовање филмске приче. Сада, после двадесет година, можемо рећи да су то аутентични, непоновљиви записи Илићевог ока и камере“, рекао је проф. др Станислав Станковић и подсетио да су познаваоци филма сагласни да је филмом „Пустоод“ Илић показао да је ушао у зреле године.
Професор Станковић је цитирао режисера Николу Лоренцина: да је данас веома тешко наћи филмског аутора који зна да исприча причу, који зна да се веже за лик, који уме да биографију претвори у нешто што бисмо звали акција или бар неко драмско догађање.
По његовим речима, у филмовима даровитог Илкета постоји низ врлина, низ вредности, од тога како је драмски обликовао једну уобичајену биографску целину, до тога како је филм снимљен, како је електронски обрађен и какав је целокупни утисак оставио на гледаоце, као и то да је комплетан аутор својих филмова.
„Поред бројних награда у Москви, Турској, Португалији, Италији, Чешкој… филмови Небојше Илића коришћени су као едукативни материјал за студенте у Етнографском институту САНУ, на Филозофском факултету у Новом Саду, на Универзитету у Приштини, на Универзитету у Скопљу, на Универзитету у Поатјеу у Француској, на Македонској академији наука и уметности, у Етнографском музеју у Београду…“, рекао је, између осталог, др Станислав Станковић.
О стваралаштву Небојше Илића говорио је и сликар Братислав Анђелковић.
Путеви два уметника укрстили су се таман довољно да филмови Камен древног сневача 1, 2 и 3 постану гледани, цењени и награђивани широм Европе.
Бата из Вучја је рекао да га је Небојша Илић 2007. године најпре упознао као песника, али да је убрзо започета сарадња на првом делу филма „Камен древног сневача“, рађен по тексту Душана Миловановића. Филм је на фестивалима освојио велики број награда.
“Илке док ради „трећим оком“ не прича, он истражује, лута, трага и када заврши филм ми видимо нешто што нам радује срце и душу. Једна од његових највећих награда је Бронзани витез на фестивалу у Москви.У Краснодару је добио награду за најбољу камеру што говори да перфектно ради камером“, рекао је познати сликар.
Захвалницу доброте за учињено добро и подршку у животу Илкету је уручио његов пријатељ и колега Далибор Боце Илић.
„Сва признања која су вечерас у холу, сви његови филмови су резултат његове доброте без које не би могао да ствара. Поносан сам што сам Илкета упознао на Хиландару и дубоко верујем да је наше пријатељство због тога нераскидиво“, истакао је Далибор Боце Илић.
Илке се захвалио Културном центру за подршку у раду, ТВ „Росуља“ за прве сниматељске кораке и свим установама и појединцима који су му током две деценије рада пружали подршку.
Он свет најбоље види кроз објектив своје камере. Већ 20 година у Културном центру камером бележи и од заборава чува сва актуелна дешавања. Од заборава је отргао и многе догађаје, у наша сећања вратио неке заборављене личности.
У ретроспективи публика је добила прилику да се присети времена од Илкетовог рада на ТВ „Росуља“, преко првог документарног филма „Крст“, снимљеног 2005. године до новијих филмова. Близу двадесетак филмских остварења са преко осамдесет награда нашло је место у овом запису.
