Данас се навршило 99 година од пробоја Солунског фронта , тим поводом делагације удружења бораца и локалне самоуправе положиле су венце на Споменик палим борцима за слободу и уједињење у националним покретима и ратовима од 1809. до 1918. године, у центру града. Ово је била и прилика да се присутни подсете на значајне датуме из српске историје.
„ Данас се навршило 99 година од пробоја Солунског фронта , што се испоставило као одлучујуће за слом централних сила у Првом светском рату. На Солунски фронт, чија је дужина била неколико стотина киломера, српска војска пребачена је 1916. године, после опоравка на Крфу, након Албанске голготе. За команданта Солунског фронта постављен је француски генерал Фраше д Епере. Српска војска била је подељена у две армије – Прву којом је комадновао Петар Бојовић и Другу којом је командовао Степа Степановић, командант штаба био је војвода Живојин Мишић. Борбе су почеле 14. септембра 1918. године артиљеријском паљбом по бугарским, немачким и аустроугарским положајима. У зору 15. септембра после снажне артиљеријске припреме кренуле су у напад српски војници Друге армије . Првог дана пробијено је 11 километара фронта, а другог дана ширина је била већ 40 километара, и тиме је почео слом централних сила на Солунском фронту“, рекао је између осталог Стојан Стаменковић, члан општинске организације СУБНОР –а Власотинца.
Тежина борби које су се водиле је још већа јер су вођене на надморској висини од преко 2000. метара.
Интересантно је истаћи да је француски генерал Luj Franše d’ Epere касније о српским војницима написао: „То су сељаци скоро сви, то су Срби, тврди на муци, трезвени, скромни, то људи слободни, несаломиви, горди на себе и господари својих њива. Али, дошао је рат. И ето како су се за слободу земље ти сељаци без напора претворили у војнике, најхрабрије, најистрајније, најбоље од свих. То су те сјајне трупе због којих сам горд што сам их ја водио, раме уз раме са војницима Француске у победоносну слободу њихове отаџбине. “
Будући да је 15. септембар Дан савеза резерних војних старешина била је прилика да се присутни сете и на значај ове организације.