Тачно двадесет девет година прошло је од катастрофалне поплаве која је задесила Власотинце 26. јуна 1988. године.
Ова годишњица обележена је јуче промоцијом књиге „Догађај за заборав и незаборав“, аутора Драгољуба Станојевића, који је у време поплаве био председник општине Власотинце.
– Аутор књиге оставио је трајни запис о највећој природној непогоди која је задесила власотиначки крај. Он је дао на увид своју богату документацију везану за тај период. Драгољубу Станојевићу треба одати признање за немерљив труд да, као тада први човек општине, зада себи мисију да општина на чијем је био челу из те трагедије, бола и патње изађе као феникс,
да израсте још лепша, уређенија, изграђенија и сложнија –рекао је уредник књиге Србољуб Такић.
– У катастрофи незапамћених размера изазваној поплавним таласом уништени су многи објекти инфраструктуре, привреда је десеткована и то време не смемо заборавити. Треба да схватимо колико разорна моћ воде може да буде услед стихије која може да настане за кратко време на малом простору. Морамо водити рачуна да направимо такав одбрамбени систем и организацију друштва да будемо спремни ако се икада догоди поплавни талас – истакао је Зоран Тодоровић, председник општине Власотинце.
Он је том приликом присутне подсетио на поплаве из 2008. године, на поплаву у Батуловцу и Стајковцу 2014. године и на поплаву која је недавно захватила Комарицу, Гуњетину и Средор због чега је Влара Србије прогласила елементарну непогоду и на подручју наше општине међу десет општина у Србији.
– Књига Драгољуба Станојевића има, не само публицистички него и историјски карактер, као сведочење о једној природној катакализми и трагедији, која би морала да послужи као опомена будућим генерацијама. Јер, Власином не господари човек, већ природа. Био сам сасвим случајно сведок те катастрофе, несвакидашњег поплавног таласа, који се догађа једном у хиљаду година, који је за трен ока, силином која се ничим није могла спречити, разорио и однео најлепши део Власотинца у једном трену. Подивљала река је своју пакосну енергију сручила на уснули град и однела све што су људи годинама градили, опустошила приобаље, односила куће, аутомобиле као и шеталиште, место које су Власотинчани посебно волели и које је било стални призор са разгледница – истакао је новинар Љубиша Динчић, човек који је био координатор за медијско праћење и извештавање јавности о последицама катастрофе.
Заменик председника општине Бошко Станчић говорио је о донаторској конференцији која је одржана двадесет година након поплаве у организацији општине Власотинце и УСАИД-а. На конференцији су након разматрања свих аспеката поплаве донете препоруке и поуке за будућност али због политичких промена није дошло до конкретне реализације након донаторске конференције.
Говорећи о овом вредном издању аутор Драгољуб Станојевић је подсетио на ноћ драме 26. јуна 1988. године када су људи спашавани са кровова кућа, са дрвећа, када су у воденој бујици нестајале улице, мостови, куће, аутомобили, на ноћ када су људи спашавајући угрожене показали задивљујућу храброст и потом и несвакидашњу солидарност.
– Изразито невреме праћено јаким пљусковима и олујним ветром захватило је општине Власотинце, Црна Трава, Бабушница, Пирот и Лесковац. У горњем и средњем сливу Власине измерене су падавине од 100 до 200 литара по квадратном метру, а у Раковом Долу 220 литара што је апсолутни дневни максимум падавина не само у сливу Власине, него и на територији целе Србије. Уместо 11 метара кубних воде у секунди, која протиче у нормалном водостају, кобне ноћи ваљало се 1.600 кубних метара воде у секунди, што премашује и хиљадугодишњи просек. Висина таласа достизала је девет метара – прецизирао је Драгољуб Станојевић.
По његовим речима поплављено је око 1.700 зграда, преко 120 домаћинстава је остало без крова над главом. Поплављено је или уништено 55 занатских радњи. Онеспособљени су или уништени многи привредни објекти., циглана „Рад“, стругара, централни магацин ООУР „Власина“, производни погони „Беска“, „Подрума“, „Механизације“. Водена стихија уништила је башту „Парк“, аутобуску станицу, многе улице, однела је 17 мостова. Магистрални пут Власотинце – Црна Трава прекинут је на 36 места. Оштећени су многи спортски терени, шест трафостаница, објекти ПТТ саобраћаја, далеководи, страдао је градски водовод.
– Велику материјалну штету претрпела су села Добровиш, Тегошница, Горњи Орах, Свође, Дејан, Крушевица, Бољаре, Манастириште, Конопница, Стајковце. Уништени су усеви, десеткован сточни фонд. Укупна директна штета у општини Власотинце износила је преко 355 милијарде динара – додао је Драгољуб Станојевић.
Упркос томе, показана је велика солидарност грађана и шире друштвене заједнице. Помоћ је пристизала из свих делова Србије и неких крајева југословенске заједнице.
Бујица је оставила пустош али је током санације урађено много. Изграђено је насеље солидарност са двадесет стамбених јединица, дечји диспанзер, подигути су мостови у Манастиришту, Тегошници, Стајковцу, ка Равном Делу и Доњем Дејану.
– Била је то ноћ драме, била је то ноћ дирљиве људске хуманости, задивљујућих примера људске храбрости, несвакидашње солидарности а потом су дошли и дани несебичног и пожртвованог залагања да се санирају последице катастрофалне поплаве. Ова књига је захвалница свима онима који су нам тада притекли у помоћ – истакао је Драгољуб Станојевић.
Промоцију је синоћ у Галерији Културног центра приредила Народна Библиотека „Десанка Максимовић“, која је издавач књиге.