Његови концерти постали су већ неизоставни део проограма Лета у Власотинцу. За власотиначку публику је певао ове године и на Дан заљубљених. Током својих наступа као да срце оставља на сцени. Његов изузетан глас, моћан баритон, шарм и енергија коју дели са публиком чине да концерти Милоша Радовића буду међу најквалитетнијим културним дешавањима у граду на Власини.
Синоћ је у дворишту Културног центра приређен концерт Милоша Радовића који је својим песмама публику на тренутак вратио у добра стара времена препуна лепих и истинских емоција.
Милош Радовић је наступио уз пратњу пијанисте, професора музике и концерт мајстора, рођеног брата Александра Радовића и професора хармонике Дејана Ивановића, који је први пут наступао пред публиком у Власотинцу.
Поред староградске музике и ауторске композиције „Срце није тамбурица“, сјајни момци из Крагујевца су публику песмом подсетили на бесмртне музичке легенде попут Предрага Цунета Гојковића, Кемала Монтена, Ђорђа Марјановића и Тошета Проеског, чију су песму „Још и данас замирише трешња“ извели у посебном аранжману. Ни овога пута није изостала руска, грчка, италијанска и циганска музика. Милош Радовић је први пут у Власотинцу отпевао и севдалинку.
Концерт одличне и разноврсне музике, препун позитивних емоција у изузетном амбијенту дворишта Културног центра, својим квалитетом великим словима је уписан у календар културних дешавања у Власотинцу.
Милош Радовић, је соло певање завршио у класи оперске примадоне Радмиле Бакочевић, солиста је РТС-а и члан Тамбурашког оркестра РТВ Војводине. На својим концертима пева евергрин, староградску и изворну музику, наполитанске песме, француске шансоне, грчку, руску, циганску и поп музику.
Излазећи из оквира класичне музике Милош Радовић својим знањем, умећем и талентом публици дочарава лепе стара времена која су била пуна топлине, нежности, искрених емоција, правих вредности и квалитетне музике. Као професор соло певања он је чувар традиције тако да ни на концертима не бежи од традиционалне српске музике, староградских песама, евергрина, шлагера и шансона а потом у свом репортоару место оставља и за музику других народа.